Maraton u Impuls holu
Da maratonski mečevi nisu “privilegija” u seniorskoj konkurenciji potvrdili su osamnaestogodišnjaci, Petar Pjevčević, član TK Gemaks i Dušan Vukićević, član TK GreenSeta. Oni su u drugom kolu zimskog dvoranskog prvenstva Srbije, koje se igra na terenima TS Srbije u “Impuls holu” na Novom Beogradu, odigrali maratonski meč koji je trajao čak 250 minuta, ili računato u časovima, na terenu su proveli 4 časa i deset minuta. Još čudnije, možda je ovo i rekord za Ginisovu knjigu, kada se uzme u obzir da se meč igrao u dva dobijena seta. Pobedio je Petar Pjevčević, a rezultat je bio 6:7(5), 7:5, 7:6(4).
- Ne znam kako smo izdržali obojica. Pamtiću ovaj meč i čini mi se da ga u dužini niko neće skoro nadmašiti. Jedva smo obojica stajali na nogama. Počeli smo da igramo u 19,50, a kraj je bio tačno u 24 časa. Baš bih voleo da znam da li je neko u juniorskoj konkurenciji igrao duže.
Petar u šali kaže da se meč igrao u pet setova sigurno bi potrajao do ranih jutarnjih sati.
- Ništa nije obećavalo takav rasplet. Ja sam u prvom setu poveo sa 4:1, on me stigao, ali sam ipak imao šansu da okončam set, ali nisam uspeo. Ušli smo u tajbrejk, vodio sam sa 5:4 i imao dva svoja servisa da završim set, ali sam propustio priliku i Dušan je to iskoristio. U drugom sam odmah izgubio svoj servis tako da je protivnik poveo 3:1 i 4:2. Uspeo sam nekako da stignem do izjednačenja. Igrali smo taj deveti gem više od deset minuta najzad sam uspeo da dođem do brejka, a onda, posle još jednog maratonskog dvanaestog gema stigao sam do izjednačenja u setovima.
Usledio je dramatičan, dug i neizvestan treći, odlučujući set.
- Svako od nas je držao svoj servis do rezultata 6:6, s tim što je peti gem, kod rezultata 3:2 za mene bio zaista maratonski. Mislim da je trajao pola sata. Ni sam ne znam koliko je tu bilo izjednačenja, mojih ili njegovih prednosti, ali na kraju sam ja napravio greške. U tajbrejku sam poveo sa 5:4, on je imao dva svoja servisa. Prvi je bio izuzetno jak, ali sam uspeo da taj poen dobijem, a onda je napravio duplu grešku i tako sam stigao do pobede.
Petra, baš kao i njegovog protivnika, boleo je svaki mišić, svaka tetiva bila je bolna.
- Dok sam došao kući, istuširao se, izmasirao i večerao, ili već šta je to bilo, u krevet sam otišao tek oko 3 časa iza ponoći. Kakvo neverovatno iskustvo, ali, neka hvala, ne ponovilo se...
Petar je tenisom počeo da se bavi sa osam godina u Partizanu. Sada mu je trener otac, a registrovan je za TK Gemaks.
- Do sada nisam imao nekih većih uspeha. Igrao sam prošle godine četvrtfinale zimskog prvenstva Srbije. Ove godine ću igrati na nekoliko fjučersa u Srbiji jer za putovanja van zemlje nemam sredstava. Pokušavamo da pronađemo sponzore, ali to je sada izuzetno teško.
Ipak, Petar je optimista. Uporan je, ambiciozan i željan uspeha.
