Armenulić: Ostaćemo u svetskom vrhu

Datum objave: 13.01.2012. // Kategorija: Vesti

Dugogodišnji selektor Dejvis kup reprezentacije Jugoslavije u vreme najvećih uspeha, kada smo čak tri puta bili polufinalisti Svetske grupe i time, na neki način trasirali put ovoj generaciji predvođenoj Novakom, Jelenom i Anom, da stignu do teniskog Olimpa, Radmilo Armenulić, govori o trenutnom stanju u svetskom tenisu i, pre svega, o srpskom tenisu koji je jednu malu zemlju na “brdovitom Balkanu” digao do neslućenih visina. Sagovornik je to, koji s puno autoriteta iznosi svoja zapažanja bazirana na iskustvu stečenom skro dvadesetogodišnjim radom sa najboljim teniserima “one Jugoslavije”.

Pre svega, kakvi su sadašnji uslovi za razvoj mladih i talentovanih igrača. Pogotovo u odnosu na one uslove koje su imali igrači iz osamdesetih?

• Sigurno je da su ovi sadašnji uslovi idealni ne samo za turnire već i za takmičenja i treninge. Ranije, u ono “naše vreme” a to znači osamdesetih godine prošlog veka, (uh, kako to zvuči “prošli vek”), sale nisu ni postojale, tek se počelo sa balon halama koje su bile neadekvatne i, pre svega, nezdrave. Ovi tereni, zapravo ova tri u “Impuls holu” na Novom Beogradu pružaju izvanredne uslove ne samo za organizaciju prventava i turnira, već i za organiztovanje kampova, koji će deci pružiti izvanrednu priliku da se preko zime spremaju, treniraju i na taj način, mnogo spremniji dočekaju novu sezonu. Uostalom, to se sada i dešava. Teniski savez Srbije je angažovao trenere koji rade sa najboljim mladim teniserimai i teniserkama. Neposredno pred Novu godinu održano je i prvenstvo do 12 godina, trenutno je u toku prvenstvo za uzrast do 14. godina u muškoj i ženskoj konkurenciji, a odmah za ovim slede prvenstva do 16, zatim i 18 godina.

Utisci su veoma povoljni. Iskusni stručnjak je prezadovoljan kvalitetom mladih koji dolaze.

• Videli smo jedan kvalitet koji obećava, a sigurno je da će ova deca još bolje napredovati sa boljim uslovima koji iz godine u godinu rastu. Savez je uložio maksimum napora da se poboljšaju uslovi i ja tvrdim da je napravljen ozbiljan iskorak u poboljšanju opšteg standarda mladih tenisera, a tu podrazumevam ne samo uslove za treninge i takmičenja, već i finansijske pomoći koja je još uvek nedovoljna, ali ipak značajna kako bi se izdaci roditelja koliko toliko smanjili.

Kopliko će Srbija biti još u svetskom vrhu?

- Srbija je postala teniska velesila i sa asovima poput Noleta, Janka, Viktora, Nenada i naravno u ženskoj konkurenciji Ane, Jelene i sada Bojane, još izvesno vreme će biti na vrhu, ili blizu vrha. Ono što hrabri je činjenica da polako dolaze neki novi klinci koji će, po mojoj proceni, moći da zamene sjajnu generaciju.

Mi smo trenutno u vrhu u obe konkurencije, šta se dešava s nacijama koje su do nedavno bile vodeće u svetskom tenisu?

- Dešavaju se neke čudne stvari. Što se tiče Francuza, oni najbolje rade u Evropi, trenutno i u svetu. Sjajno su organizovani, a to je ogledalo dobrog rada i snage njihovog saveza. Oni u obe konkurencije imaju veliki broj igrača u Top 100. Italija, Nemačka, pa i Španija su u velikom zaostatku danas. Smatram da je u pitanju standard. Naime, što je viši standard u nekoj zemlji, manji je interes za sport, a samim tim i za tenis. Nemačka već godinama nema pravog naslednika za Bekera i Štiha. Njihov muški tenis je u opasnoj krizi, baš kao i ženski. U Nermačkoj, od Štefi Graf pa na ovamo pojave se sporadično teniserke koje se malo zadrže u Top 100, a sada imaju samo Andreu Petković, a i ona je, zapravo, Srpkinja. Ja ne vidim neko rešenje za izlaz iz krize. Evidentan je nedostatak želje samih igrača. Srbija, kao mala zemlja, što se tiče želje, entuzijazma i ambicija je daleko ispred,a to se ogleda u tom našem uspehu.

Amerika? To je velika zemlja, ima izuzetnu infrastrukturu koja se ogleda u velikom broju teniskih terena, akademija i igrača, dakle, ima sve uslove da bude vodeća svetska teniska nacija. Ali, meni se čini da u tim kampovima i akademijama, poput Bolitijerijeve, ima više mladih iz Evrope i sa ostalih kontinernata, nego iz samih Sjedinjenih država. Po meni to je tajna njihovog neuspeha. Što se tiče Australije, to jer čudna zemlja. Tamo svaki stanovnik igra tenis i pliva. U Australiji, koga god sretnete na ulici i pitate ga da li hoće svama da odigra teniski meč, odmah ćete naći protivnika. Ali, oni su došli do jedne tačke osrednjosti. Ima mnogo igrača, ali nema onih vrhunskih, odnosno, ako bismo gledali kvantitet, iz te brojnosti ne proizilazi očekivani kvalitet. Mada, gledajući tradiciju, desetinama godina Australija je bila u samom vrhu, uz Amerikance vodeća teniska velesila. Setimo se starijih generacija predvođenih Sedžmenom, Rozevolom, Njukombom, Lejverom, Segurom i drugim verlikanima, dede Hjuita, oni su sada u velikom zaostatku i sledećih deset godina neće se vratiti u vrh svetskog tenisa.

Nadajmo se da standard neće uticati u toj meri na razvoj tenisa u Srbiji?

- Srbija je u silnom zamahu i pod snažnom inercionom silom i neće stati. Evo, gledajući ovu decu, dvanaestogodišnjake, Srbija ima veliki igrački potencijal. Ima veoma talentovanih juniora i juniorki. Baza je tu, standard nam neće porasti, bar ne u dogledno vreme, pa ne moramo bar o tome da “brinemo”. Entuzijazam i taj srpski inat i dalje će biti podstrek za nova dokazivanja. Naravno, nikada sa sigurnošću ne možemo tvrditi da će od njih postati vrhunski igrači. Malo njih uspe, malo je onih koji će i u seniorskoj konkurenciji biti tako dobri kao u juniorskoj, ali da ima sjajnih tenisera, to je evidentno. Ponavljam, mnogi “klinci i klinceze” su osvajali i one velike juniorske turnire poput “Orange Bowla” ili “Edie Herr”, a u seniorskoj konkurenciji su se izgubili. Ali, smatram da možemo biti zadovoljni generacijama koje dolaze i smatram da će oni nastaviti tamo gde su ovi stariji stigli, a to znači na sam vrh.

Koliko će još da traje ova veoma uspešna generacija tenisera i teniserki?

- Najmanje još tri godine bićemo u svetskom vrhu. Ali, već sada bi moralo da se u Dejvis i Fed reprezentaciji priključuju mladi teniseri i teniserke koje bi trenirali i putovali s reprezentacijom. Tako bi stekli iskustvo, osetili atmosferu i ta smena generacije, koja je neminovna, ne bi bila drastična, niti bi se mnogo osetila na kvalitetu same reprezentacije. Ja sam kasnije tako radio, ali sam, na početku mog selektorskog angažmana morao da napravim rez. Franulović, Savić, Ilin... nisu, osim Franulovića koji je bio svetska klasa, mogli da napreduju, pa sam bio primoran da ubacim nove i mlade igrače, poput Ostoje, Orešara, Prpića, Bobe, Ivaniševića...Naravno, ako se pojavi neki ekstra talenat, poput Novaka, onda ga treba ubaciti odmah u reprezentaciju, neka se kali mlad, a ne da čeka da neko od reprezentativaca napuni trideset godina pa da ode iz reprezentacije, jer će i taj mladi teniser u međuvremenu, dok čeka da ostari. Dakle, to je put kojim treba da idemo dalje kako bismo ostali na vrhu. A za to imamo “štofa”.

Radmilo Armenulić je, srećom, i dalje u srpskom tenisu. U svakom trenutku je spreman da, svojim savetima, pomogne kako bi ono što je stečeno, moglo da se održi i produži. Nikako ne bi voleo da srpski tenis doživi teške trenutke kao neke velesile koje su svoju moć izgubile negde na teniskom putu koji je trnovit i uvek neizvestan.

Nazad