Uz brata postao Dušan silni
Dušan Vukićević je dete Partizana. Počeo jer da igra tenis sa šest godina, ali je reket uzeo u ruke sasvim slučajno, uz oca i starijeg brata. A onda, baš kao što je to slučaj sa svima koji krenu da se bave ovim sportom, upadnu u “kandže”, ovog lepog atraktivnog sporta i povratka više nema. Pogotovo ne za one koji poseduju vanserijski talenat.
- Već četiri godine radim sa trenerom Markom Đokovićem u Teniskoj Akademiji Green set gde imam izvanredne uslove za rad i napredak. Rođen sam u Beogradu 2. januara 1997. godine. Tenis sam počeo da igram sa 6 god. i sve je to krenulo nekako slučajno. Tata je igrao rekreativno pa smo stariji brat Miloš i ja poželeli da se isprobamo. Roditelji su nas upisali u TK Partizan. Ja sam krenuo uz brata, više usput, jer su smatrali da sam još uvek mali. Prvi učitelj mi je bio Miomir Nešić i uz njega sam zaista zavoleo tenis.
Ubrzo su uvideli da sam talentovan, pa sam sa 9 godina počeo da se takmičim, a istovremeno došli su rezultati, pehari... Dušan je u reprezentaciju zaigrao u dvanaestoj godini, sada igra u konkurenciji do 16, ali mu to nimalo ne smeta da “presvuče” i osamnaestogodišnjake.
-Turnire u Srbiji sve manje igram jer sam fokusiran na Evropske. Osvojio sam zimsko državno do 14 godina, a reprezentativac sam od svoje dvanaeste. Interesantno je spomenuti turnir do 18 godina druge kategorije koji je igran u Beogradu i gde sam se prijavio samo zato što je nastupao i moj stariji brat. Pošto sam imao samo 14 godina nisam bio ni na spisku kvalifikanata pa sam od TSS dobio vajld kartu, i tako sam, na “mala vrata” ušao u kavalifikacije koje sam uspešno prebrodio i obezbedio nastup na glavnom turniru. Na moju veliku radost, ali i iznenađenje, kako moje tako i učesnika turnira, ušao sam u finale i osvojio ga. Inače, ove godine sam igrao dosta evropskih turnira u kategoriji do 16 godina, a u Nikšiću sam igrao finale “šesnaestice”. Trenutno sam 32 na evropskoj rang listi.
Dušan je silovito zakoračio u mlađe kategorije juniorske konkurencije. Sledeće godine nastupiće u starijoj grupi igrača koji imaju do 16 godina.
- Sledeće godine idem u stariju konkurenciju, do 16 godina, ali video sam gde su oni, a gde ja. Ne plašim se, naprotiv, izazovi me inspirišu, tada izvlačim ono najbolje što mogu i znam. Uostalom, oprobao sam se, i to veoma uspešno, u toj kategoriji.
Dušanu se posrećilo. Prvo je trenirao na Akademiji koju je pokreenuo TS Srbije u “Impuls Holu” na Novom Beogradu. Spremao se za nastupe na turnirima u SAD. Trenutno je na jednoj višoj akademiji.
- Jako mi se dopada što je ove godine od strane TSS organizovano da treniramo svi skupa u “Impuls holu”. Ovo je nešto novo, i mislim da će nam zaista mnogo značiti. Uslovi su odlični i posle Amerike, naravno, vraćam se u TSS akademiju. Veoma sam sretan što sam na Floridi u Bradentonu, na čuvenoj IMG Bollettieri Tennis Academy. Treninzi su naporni, ali jako su korisni i mislim da će mi boravak od mesec i po dana ovde biti jedno veliko iskustvo. Upoznaću nove igrače, najbolje tenisere sveta u mojoj generaciji. Naravno, očekujem da odigram dobro i rasterećeno, da pokažem svoju najbolju igru, a samim tim i uspeh će doći.
Kao i većina mladih tenisera i Dušan ima svoje uzore.
- Pre svih, naravno, Novak Đoković, između ostalog, zato što je Srbin. Volim da gledam njegove mečeve i često se trudim da nešto ”skinem”,. Obraćam pažnju na njegovo kretanje, ima odličnu tehniku, a ove godine je dokazao da mu je ”glava”, savršena što je jako bitno ako ne i najbitnije u tenisu. Voleo bih da ga nasledim ali naravno, i te kako sam svestan koliko je taj put trnovit i težak. Bitna je volja i želja, a ja je imam.
Ima mladi teniser svojih slabijih strana u igri, ali se prepušta trenerima da mu te mane isprave.
- Šta bi trebalo da popravim, za to je merodavan moj trener. Ja samo znam da treba da treniram mnogo više nego sada. Dva sata dnevno je jako malo, a škola oduzima mnogo vremena. Moraće nešto da se menja... Planova ima dosta. Da skratim, želim mnogo pobeda, i da se okušam na ITF turnirima.
