Arhiva vesti - Sve vesti

Novosađanin Filip Grbić je dečak koji postaje noćna mora za svoje vršnjake, pa i one par godina starije. Ekstra talenat, pravi dragulj i teniser od koga stručnjaci, s pravom, očekuju sjajnu karijeru. Skoro da je nepobediv, pri tome skroman, ali svestan svojih teniskih vrednosti. Izuzetno vaspitan, ali ne i snishodljiv, već sa svojih 14 godina ima u velikoj meri izgrađenu ličnost. I malo neuobičajeno, ne voli da se mnogo priča o njemu, pogotovo ne da se piše. Bilo je potrebno veliko diplomatsko umeće da se privoli na ovaj razgovor. Ne, pogrešno bi bilo protumačiti da je “mali” umislio da je zvezda, da se uobrazio. On samo smatra da je prerano da se o njemu mnogo piše. Ono što želi je da se pokaže na terenu, s reketom u ruci. Rođen 30. juna 1997, počeo je sa pet godina da igra, odnosno u petoj je prvi put uzeo reket u ruke.

- Počeo sam u petoj godini i sve do sada, vezano za tenis je u znaku broja pet. Trenirao sam prvo u TK Vojvodina pet godina, a onda sam prešao u TK Elit, gde sam bio narednih pet godina, odnosno do sada. Prvi trener mi je bio Relja Čakan, isto oko pet godina, a sada sa Aleksandrom Jerinkićem, ponovo pet godina.
Filip je najbolji bio i u kategoriji desetogodišnjaka, a ta “navika” u domaćim okvirima mu je ostala i u starijim uzrastima.

- Bez lažne skromnosti, uvek sam bio prvi na listama, bar kada je reč o domaćoj konkurenciji. Na ETI sam trenutno devetnaesti. Uvek sam bio u 30 najboljih. Sada se spremam za Ameriku. Igraću na tri turnira, “Edie Herr”, “Orange Bowl” i “NIKE junior tour”. Onda se vraćam u Srbiju 25. decembra i igraću na državnom prvenstvu u dvorani.

Dalji planovi za ovog izuzetnog juniora još nisu napravljeni. Treniraće u Beogradu i spremati se za nastavak sezone. S velikim uspehom igrao je i za reprezentaciju Srbije.

- Na evropskom prvenstvu bili smo četvrti, a ja sam u porazu 1:2, dobio svoj singl meč. Volim da igram za reprezentaciju, to je poseban doživljaj. Nekako su osećanja drugačija, veća je odgovornost, pritisak, ali ja volim da igram pod pritiskom.

Filip je, baš kao i svaki dečak, bio impulsivan, često je nasedao na provokacije protivnika, koji su svim silama, pa i nesportskim potezima, pokušavali da dođu do trijumfa.

- Dešavalo se da me provociraju, jer na drugi način ne mogu da me pobede, a ja sam nasedao na te pokušaje. Tako sam uglavnom i gubio mečeve prošle godine. Sada više niko ne može da me isprovocira. Radio sam sa svojim trenerom na tom polju i uspeo sam da sebe nateram da se ne nerviram. I dalje pokušavaju da me izbace iz koncentracije, “ukradu” mi po neki poen, ali nema šanse jer se sada čuvam. Ne nasedam!

A da li i Filip ume da se nekorektno ponaša?

- Ne, ja volim da se nadigravam, da osvajam poene igrom, a ne provokacijama. Ali, kada vidim da je protivnik mnogo bezobrazan , e onda i ja odgovorim na isti način, pokažem zube. Ne volim takve mečeve, ali ponekad je potrebno uzvratiti istom merom, tek toliko da protivnik shvati da ne može nekažnjeno da igra “prljavo”. Kao i svaki teniser i Filip ima neke slabe tačke u svojoj igri.

- Jak sam na forhendu, to mi je najjače oružje, to mi je super udarac. Moram da poradim na bekhendu i na voleju. Levoruk sam, ali nije mi nezgodno da igram ni protiv tenisera koji igraju desnom rukom, niti kada za protivnika imam igrača koji igra kao i ja, levom rukom. Trener mi je levoruk, tako da mi je to prednost, a kako većina tenisera igra desnom, onda sam naučio da igram i protiv dešnjaka tako da ne pravim neku razliku između levorukih i ovih drugih, koji su brojniji, što smatram kao svoj izuzetan kvalitet.

 
Filip trenira u Beogradu po četiri časa, a u Novom Sadu, zbog obaveza, na terenu provodi manje vremena.

- Učenik sam osmog razrena Osnovne škole “Ivan Gundulić” i ove dve nedelje, koliko treniram u Beogradu, provedem po dva časa na terenu pre i dva časa popodne, a kada sam u Novom Sadu, onda treniram po dva časa dnevno. Kada završim osnovnu školu najverovatnije ću upisati srednju u Novom Sadu. Škola se zove “Olimp” i oni imaju puno razumevanja za sportiste. Tamo uglavnom idu svi teniseri iz Novog Sada. Sa nepunih petnaest godina Filip se može pohvaliti da je proputovao celu Evropu.

- Da, skoro celu Evropu sam obišao, mnogo turnira odigrao, a najupečatljiviji je onaj juniorski u Tarbu, kraj Pariza. To je nezvanično prvenstvo sveta za juniore. Sjajna organizacija, tereni, smeštaj za igrače. Fantastično. Definitivno, to je moj turnir. Ne znam, kažu moji stariji drugari da su gren slem turniri nešto posebno. Ja još ne mislim da idem na te turnire. Pa tek mi je 14 godina. Možda za dve – tri godine.Sada ne razmišljam o njima.

Filip je imao zapažene uspehe, a u ovoj godini izdvaja.

- Svakako letnje državno, zatim osvojen Eta turnir druge kategorije u Mariboru, i tri-četiri finala. Samo jednom sam ispao u prvom kolu ove godine. Odigrao sam dvadesetak turnira i uglavnom su plasmani u četvrtfinala, polufinala i finala.

Od opreme talentovani igrači u početku dobijaju samo rekete. Takav je slučaj i sa Filipom.

- Dobijam samo rekete od Babolata, četiri komada. Naravno, moram da ih pazim. Zato nema bacanja reketa. Kada sam ljut na sebe, kada napravim neku glupost, onda stisnem lopticu, nekada stegnem zube i to je sve. Tako isteram onu negativnu energiju.

Filip Grbić je otišao u Ameriku da pobedi. Optimista je iako će za protivnike imati dečake koji su i do dve godine stariji. Ali, ne smeta mu. Voli da se nadmeće i voli da pobeđuje.

Mlada bugarska teniserka Ani Vangelova više od godinu dana je stanovnik Beograda, gde se sprema za pohod na WTA listu. Trenira svakodnevno u Teniskoj akademiji TS Srbije na terenima u “Impuls holu” pod budnim okom vrsnog stručnjaka i trenera Igora Flege. Radi naporno, dva puta po dva sata dnevno, plus kondicione pripreme koje obavlja pod nadzorom Zorana Grbovića. Jezik sličan, brzo ga je savladala.

 
- Došla sam u Beograd s mamom, jer u Bugarskoj baš nemam ovako dobre uslove za rad. Rekli su mi da se ovde dobro radi, i kondicija i tenis, i eto me. Prezadovoljna sam, zaljubljena u Beograd, a čini mi se da ću , zahvaljujući ovom i ovakvom radu uskoro, krenuti intenzivnije s turnirima, prvo za 10.000 dolara, a ako uspem, a to podrazumeva dobre plasmane i napredak na WTA listi, onda ću preći i na one ozbiljnije “dvadesetpetice”, odnosno turnire čiji je nagradni fond 25.000 dolara i gde se dobija više bodova, a to znači i brže napredovanje na WTA listi.

Ani je, inače, kćerka bugarskog šampiona u rvanju, nosioca zlatnih medalja sa evropskih, svetskih prvenstava i Olimpijskih igara. Od majke balerine je nasledila gracioznost.

- Ne znam tačno gde je tata osvajao medalje, olimpijska je, valjda, u Seulu...Moj otac je prijatelj s Bobom Živojinovićem i on je sve dogovorio sa predsednikom TS Srbije i evo, obrela sam se u Beogradu, postala stanovnik glavnog grada Srbije. Uslovi su ovde fantastični, osećam se izvanredno i što je najvažnije, napredujem.

Ani je levoruka, visoka je, vižljasta, potseća građom na Venus Vilijams. A Amerikanka je i inače najviše uticala na opredeljenje mlade igračice da počne da igra tenis.

- Do dvanaeste godine sam se bavila plivanjem, malo tekwondo, ništa ozbiljno. A onda sam gledajući televizijske prenose tenisa odjednom odlučila da ću se tim sportom baviti ozbiljno. Upravo su mi se sestre Venus dopale, na neki način su mi postale uzor i rekla sam tati da hoću da treniram tenis.

Do sada nije ozbiljnije nastupala na turnirima, onako sporadično, bez kontinuiteta. Možda nedostatak samopouzdanja, jer, počela je relativno kasno da se bavi “belim sportom”.

- Nisam ja toliko gorda i ponosna da ne mogu da podnesem poraz, ali nisam želela da nastupam na juniorskim turnirima jer sam uvek tehnički zaostajala za mojim vršnjakinjama. Ipak, kada neko krene sa sedam-osam godina, pa i ranije, onda je jasno da imaju veliku prednost. Mnogi su mi govorili da sam kasno počela, da nemam šta da tražim u tenisu. A ja sam se, onda, zainatila i rekla sebi da ću, uprkos svima uspeti. Taj inat sam nasledila od tate. Sada se ta prednost istopila, igrala sam ITF turnire, malo, ali dovoljno da stignem u petsto.
Sada sam u istoj ravni sa mojim vršnjakinjama i zato sam odlučila da od ove godine nastupam na turnirima. Prvo ću ovde u Srbiji i okolnim državama, da vidim gde sam i koliko mogu.

Ani smatra da je njena velika prednost što je levoruka, ali, kuriozitet je što su i njoj levoruke protivnice problem kada igra protiv njih.

- To je zato što uglavnom igram protiv teniserki koje su desnoruke. Iz istog razloga što sam takvim igračicama ja neugodan rival, tako kada se namerim na levoruku protivnici imam problema.
 
Koji su bugarskoj teniserki aduti u igri ni ona sama ne zna baš pouzdano. Trudi se da tehnički nema “rupe” u igri i nastoji da joj svaki udarac bude podjednako uspešan.

- Shvatila sam da je, zapravo, najveći adut u igri glava, odnosno psiha. Tu nastojim da budem jaka. Ja svaki poen odigram kao da se radi o poenu za milion dolara. Za svaki poen dajem sve od sebe. Moraš da umreš da bi nadigrao protivnika. Sve je u glavi, to je činjenica. Radim dosta na psihi. Desi mi se ponekad da na treninzima igram jako, skoro bez greške, a onda na meču sve krene naopako. A onda, desi mi se da loše treniram, da sama sebe iznerviram, a na meču ide sve pod konac, igram sjajno, služe me svi udarci...Ma, tenis je čudo.

Pre nego što je počela da trenira u “Impuls holu” Ani je radila na terenima TK “Agrimes” gde je i počela da sarađuje sa kondicionim trenerom Zoranom Grbovićem.

- Fantastično sarađujem sa Zoranom. On mi je kao otac. I sada sam na “Agrimesu”, ali ovde su, trenutno, uslovi za rad najbolji. A meni je sada jako važno da se dobro pripremim jer upravo odlazim u Antaliju gde ću igrati na tri turnira od 10.000 dolara. Za dalje planove nisam sigurna kako će se realizovati. Postoji mogućnost da u Antaliji ostanem i da nastavim na još par turnira, a možda se vratim u Beograd, gde ću nastaviti s pripremama za narednu sezonu. Videćemo.

Ani je našla nove prijatelje u Beogradu, lepo joj je, mada od treninga nema baš mnogo vremena za izlaske.

- Ovde u Beogradu su divni ljudi,. Što se tiče društva, ovde smo zajedno na treninzima, a znamo se i sa turnira. Družim se sa Ivanom (Jorović), Tamarom (Čurović), Viktorom (Živojinović)... ali nemam baš mnogo slobodnog vremena. Ovde sam našla neku toplinu, to me drži ovde i u tenisu. Naporan je sport, ali ako je okruženje lepo, a meni je mnogo lepo, onda ništa nije teško i pravo mi je zadovoljstvo da treniram ovde u “Impuls holu” - poručila je Ani Vangelova.

Nikolina Jović, otputovala je u SAD gde će nastupiti na tri turnira, veoma važna i cenjena u juniorskom tenisu, “Eddie Herr” koji se održava na terenima najpoznatije teniske akademije u Bradentonu,
a koju vodi teniski guru Nik Bolitijeri, i “Orange Bowl”, dok je treći turnir koji će Nikolina igrati biti “NIKE” turnir. Ona će se, tako, pridružiti svojim drugaricama iz reprezentacije, Ivani Jorović
 i Tamari Tomić, koje su već u Americi, a s kojima je letos osvojila titulu svetskih prvakinja u kategoriji do 14 godina. Želja Nikoline, baš kao i Ivane i Tamare je - opravdati, pre svega,
 reputaciju koju juniorski tenis Srbije, naravno ne samo juniorski, ima u svetu.
- Trenirala sam i spremala se za ovaj put od kada sam u Novom Sadu pobedila na kvalifikacionom “NIKE” turniru. Naime, pobeda u Novom Sadu bila je uslov da putujem u SAD i,
moram da priznam, imponuje mi, pre svega zato što sam se izborila da otputujem na teniskim terenima, ali i zbog prilike da se na jednom od najvećih skupova mladih tenisera nađem u
 konkurenciji i vidim gde sam.
Nikolina je dovoljno samouverena i svesna svojih teniskih vrednosti i kvaliteta.  
- Jasno je da su mi očekivanja velika. Želim da dobrim igrama , pre svega sebi, dokažem da uloženi trud nije bio uzaludan. Ove jeseni, od kada smo postale svetske prvakinje,
pored turnira u Novom Sadu, uspešna sam bila i Sarajevu, gde sam takođe osvojila prvo mesto i to u konkurenciji do 16 godina. Moja želja je da nastavim s dobrim igrama.
Jer, s dobrim igrama dolaze i dobri rezultati.
 Nikolina Jović se vraća u Banjaluku pred kraj godine, a gde će nastaviti s treninzima ne zna baš tačno.
- Ono što je za sada sigurno je da ću po povratku iz SAD ostati u mom rodnom gradu. Ne znam, možda ću i do Beograda gde bih radila u teniskom centru koji je otvorio TS Srbije.
 Moja želja za narednu godinu je skromna, ali istovremeno i veoma zahtevna – da nastavim da igram ovako uspešno i još bolje. Ne, nisam napravila plan za sledeću sezonu, ali igraću
ETA turnire i za početak neki ITF turnir, a onda, prema situaciji odlučiću kakav će biti nastavak sezone – rekla je neposredno pred polazak za Budimpeštu, odakle će leteti za SAD, Nikolina Jović.

Srpski Davis cup reprezentativac, od ponedeljka (14.11.2011) DEVETI teniser planete u singlu, član svetskog krema "belog sporta" JANKO TIPSAREVIĆ danas je trenirao u Impuls holu (Teniski savez Srbije) na Novom Beogradu, sa najboljim juniorom Srbije Nikolom Milojevićem.

 Mlade srpske teniske nade, koje ove zime vredno rade i pripremaju se za sezonu 2012. u Akademiji TSS imali su priliku da upoznaju Tipsarevića, pogledaju trening top ten igrača sveta i nauče mnogo iz onog što je na terenu prikazao iskusni srpski as. Mladi srpski igrači nisu često u prilici da uživo prate trening vrhunskih svetskih igrača, a to im je sad omogućio i pružio Janko.

Tipsareviću sledi put u London, na završni Masters za 2011. godinu u kome učestvuje osam najboljih tenisera sveta. Naš reprezentativac je prva rezerva za ovo takmičenje i postoje realne šanse da Janka vidimo na terenu u O2 Areni u Londonu.

Natalija Kostić, sedamnaestogodišnja devojka iz Niša, pred kraj godine “uhvatila” je ritam i u poslednjih mesec i nešto dana osvojila čak tri turnira do 10.000 dolara,
 pa uz onaj u Prokuplju u julu došla je do četvrte titule i sasvim solidnog 530. mesta na WTA listi. Za mladu i perspektivnu Nišlijku tako je ova godina postala, čini se, prelomna.
Pokazala je i dokazala sebi da može hrabro i sa dozom samouverenosti među profesionalne teniserke. Uostalom bila je među pet najboljih juniorki na svetskoj rang listi u svojoj
kategoriji i ovim poslednjim uspesima samo je na dobrom putu i da stasava u kompletnu teniserku od koje u budućnosti možemo očekivati dobre rezultate.

"Sjajno se osećam i puna sam samopouzdanja posle ova tri osvojena turnira. Posle Prokuplja, usledila je mala pauza, bar što se tiče titula, a onda sam u oktobru osvojila Pirot,
zatim sam bila najbolja u Dubrovniku da bih ovu sezonu krunisala trijumfom u Antaliji. Sada sam kod kuće, malo sam se uželela “domaćeg ognjišta”. Malo odmora mi je potrebno
da “napunim baterije” pa da krenem sa propremama za narednu sezonu".

Nataliju sledeće godine očekuju daleko ozbiljnija iskušenja. Orijentacija će biti na turnire od 25.000 dolara, a samo će se u juniorskoj konkurenciji oprobati na gren slem turnirima.

"Možda do kraja godine odigram jednu “dvadesetpeticu”, ali to ostavljam tek kao mogućnost. Pre će biti da ću se odmarati ovih desetak dana, a onda dolazim u Beograd gde ću na
teniskoj akademiji TS Srbije trenirati i spremati se za start u novoj sezoni".

A sezonu će Natalija, možda, otvoriti u Australiji.

"Namera mi je da odem na Gren slem turnir u Melburn, naravno u juniorskoj konkurenciji, a zatim da na petom kontinentu odigram par turnira u kategoriji do 25.000 dolara.
 Ali, sve zavisi od finansija. Ako kojim slučajem ne odem u Australiju, onda ću na “dvadesetpetice” negde po Evropi"- zaključila je Kostićeva.

Četvrtfinale Rolan Garosa- malo li je
 
Na juniorskoj sceni, Natalija je u 2011. stigla do najboljeg ranga u karijeri – 5. mesta na svetu, trenutno je na 12. poziciji. Igrala je četvrtfinale Rolan Garosa, polufinale Bonfilja,
jednog od najprestižnijih juniorskih turnira u svetu, osvojila dva juniorska turnira, a pre tačno godinu dana odigrala je i polufinale Orange Bowla – jednog od najvećih juniorskih turnira u svetu.

 
 
 
Dejan Petrović, bivši Devis kup igrač i, takođe, bivši selektor ove reprezentacije možda je najpozvaniji da govori o srpskom tenisu, trenutnim pozicijama u svetu, očiglednoj euforiji koja je zavladala ovim prostorima zahvaljujući uspesima naša četiri teniska musketara, Novaku Đokoviću, Janku Tipsareviću, Viktoru Troickom i Nenadu Zimonjiću, te prelepim gracijama Jeleni Janković, Ani Ivanović, Bojani Jovanovskoj, Aleksandri Kurnić...Pored svoje teniske akademije koju je otvorio u rodnom Kragujevcu, koja s velikim uspehom radi već treću godinu, Dejan je trenutno zaokupljen radom sa jednim od najperspektivnijih mladih igrača Srbije, Nikolom Milojevićem.

- Moramo iskoristiti ovaj trenutak euforije za još brži razvoj tenisa u Srbiji, a mislim da je ovaj trenutak baš pravi. Ali, pri tome treba znati kako ta ekspanzija tenisa mora da bude iskorišćena na pravi način. Srbija se digla do pozicije svetskog lidera u tenisu, kako u muškoj tako i ženskoj seniorskoj konkurenciji, ali i u mlađim juniorskim uzrastima. Zaista ima mnogo talentovane dece, pritisak na klubove je nezabeležen i sigurno je da Srbija, studioznim prilazom i osposobljavanjem trenerskog kadra te ozbiljnim radom sa svim selekcijama može održati visok nivo i mesto vodećih zemalja u svetu, kada je tenis u pitanju – tvrdi odgovorno Dejan Petrović.

U rodni grad njegovih roditelja, Kragujevac, Dejan je stigao iz  Australije gde je kao junior bio najbolji tenser ove zemlje u svim uzrastima, a sjajne rezultate pravio je i u profi konkurenciji kako u singlu tako i dublu. U Srbiju je stigao kao potvrđeni profesionalac. Imao je viziju da stvori teniski centar u kome će se raditi po savremenim principima treninga.

- U Kragujevcu smo, moj tim na čijem čelu je moja sestra Danijela koja je direktor teniskog kluba "Puma", počeli da radimo sa mlađim kategorijama i sada imamo preko 200 dece svih uzrasta. Otvorili smo školu tenisa i u Gornjem Milanovcu, sa nekih petnaestak polaznika početkom godine, a sada imamo preko 70 mladih tenisera i teniserki. Dakle, ako se na pravi način priđe ovoj materiji, može se mnogo učiniti. Definitivno, uspeh naših igrača učinio je da tenis postane masovan sport, a iz kvantiteta mora da se pojavi kvalitet. Da li smo mi Srbi specifični i beli sport nam odgovara, ne znam, ali je činjenica da smo u svetski vrh stigli iz relativno “tanke” baze. Stoga je normalno očekivati da ćemo u budućnosti biti jednako dobri, ako ne i bolji. Mada, mnogi su pesimisti da ćemo sa sledećom uspešnom generacijom popričekati. Ja se s tim gledištem ne slažem.
 
Deki, kako ga prijatelji i poznanici zovu, od pre nedelju dana je na teniskim terenima TS Srbije na Novom Beogradu i oduševljen je uslovima, ozbiljnošću s kojom se radi, kao pristupom mladih i talentovanih tenisera ovim treninzima.

- Ja sam ovde tek nedelju dana. Po prvi put sa Nikolom (Milojevićem) radim pripreme za novu sezonu. Akademija TS Srbije pruža sjajne uslove za rad. Jako mi je drago da se ta priča, koja je godinama bila aktuelna, sada i realizovala. Vidim, ova ideja i ovaj koncept je uspešan, što je bitno, bez obzira na trenutak, koji je u Srbiji, ali i u svetu, veoma krizni . Ovo je super potez, ali tek početak, a ako se uključe pravi ljudi da iskoriste sve ovo biće fantastično. Ali i ovo što je sada realizovano je jako pozitivno. Deca igraju svaki dan. Kada sam radio sa Noletom i Jelenom bio je problem za treninge u zimskom periodu zbog nedostatka pokrivenih terena sa adekvatnom podlogom. Sada deca od 12 godina imaju uslove za zimski trening što onda nisu imali naši teniseri i kada su bili profesionalci. Uostalom, ona priča o teniskim terenima u bazenu, koja je obišla svet, jasno pokazuje uslove onda i sada.

Dejanova teniska Akademija "Dejan Petrović" je za samo tri godine opravdala svoje osnivanje i poziciju koju trenutno ima u srpskom tenisu.

- Dosta igrača mi je prošlo kroz akademiju, dosta ima i ovde u teniskoj akademiji pri TS Srbije koji su prve korake napravili upravo kod mene u Kragujevcu. Jedna moja davnašnja želja, da otvorim akademiju u Kragujevcu, ostvarila se na najbolji način. Sada imam i svog asistenta koji radi dok sam zauzet sa Nikolom i sa Marijom Mirković, devojkom iz Australije, s kojom sam imao veoma uspešnu saradnju. Ona živi u Melburnu, bila je u 300. mesta na WTA listi. Na žalost povredila se i sada se oporavlja. Polako se sprema za povratak. Sjajna je devojka, vredna, poslušna. Ima puno razumevanja za moj angažman sa Nikolom.

A ova saradnja sa Milojevićem je pravi izazov za Dejana Petrovića.

- Nikola je već ozbiljan igrač koji zahteva dosta vremena, kompletan plan i program tako da posvećenost njemu uzima mnogo vremena. Počeli smo saradnju par nedelja pred US open i do sada radimo "full time". Sve se dogodilo brzo i pomalo neočekivano, ali splet okolnosti se tako pogodio da sam mogao u tom trenutku to da prihvatim, zbog, kako rekoh, Marijine povrede. Kada smo počeli da sarađujemo Nikola je bio 26. na ITF listi, ubrzo, za samo mesec i po dana stigao je do 17. pozicije na svetu, osvojio dva turira u Kini...

Plan i program rada s Nikolom razrađen je do detalja.

 
- Odvojili smo ovih sedam nedelja za kompletne pripreme. Nikolin cilj je da zabeleži zaista dobre rezultate u godini koja dolazi, pa su studiozne i kompletne pripreme neophodne. Zato smo žrtvovali odlazak u SAD na čuvene juniorske turnire “Eddie Herr” i “Orange Bowl”. Sve smo potčinili planu da Nikola krene u profesionalne vode. To je super potez i smatram da je na pravom putu. Radimo minimum četiri časa na terenu, pratim i rad na kondiciji. Jednostavno, ne želim ništa da propustim. Imam sjajnu komunikaciju i saradnju sa njegovim kondicionim trenerom Aleksandrom Popovićem. Nikoli predviđam sjajnu budućnost.

Dejan Petrović će svojim iskustvom pokušati da Nikolu “sprovede” iz juniorskog u seniorski, odnosno, profi tenis.

- Smatram da je to veoma težak i odgovoran zadatak. Ne samo kod nas, već i u svetu, taj prelaz iz juniorskog u seniorski tenis mnoge talentovane tenisere ostavlja u nekom međuprostoru. Ne iskoriste svoj potencijal na pravi način, jednostavno se izgube. Većina smatra da su spremni za seniorski tenis, samouvereni su zbog rezultata koje postižu u mečevima sa svojim vršnjacima, a zapravo, ne shvataju da su nedorasli. Poenta je da svima želim da objasnim da, ukoliko imaju neku slabu tačku u svojoj igri, a s kojom prolaze u juniorskoj konkurenciji, sa takvim minusom ne mogu u seniorski tenis. Jer, pravi profesionalac će odmah videti gde si slab i tu se priča završava. Jednostavno će igrati na tu stranu, na uočenu slabost. Zato ja nastojim da Nikola bude kompletan igrač.Da nema slabu tačku. Jer, samo tako može imati uspeha. Upravo tu, u tom segmentu, ja želim da pomognem Nikoli.

Završavamo razgovor s Dejanom Petrovićem u uverenju da je Nikola Milojević u pravim rukama i da će ići putem koji vodi ka vrhunskom profi teniseru.

Ognjen Šunjevarić, petnaestogodišnjak iz Užica, momak je koji svim svojim parametrima jasno pokazuje da se razvija u vanserijskog tenisera. Pravo blago, dijamant. Naravno, sledi brušenje talenta, pretvaranje mladog i perspektivnog igrača u vrhunskog profesionalca. Težak i trnovit put, ali “mali” od 192 santimetra, čini se, može da napravi taj prelaz koji mnogi talenti nisu uspeli.

Počeo je u TK Jedinstvu iz Užica sa šest godina. Prvi trener mu je bio Goran Filipović, s kojim je radio sve do ove godine kada je prešao u Beograd. Ali i dan danas, kada je u Užicu, Ognjen rado trenira sa ovim izvanrednim stručnjakom. Sada je član TK “Crvena zvezda”.

-Ne znam da li je to rano ili kasno, u svakom slučaju, čim sam uzeo reket u ruke znao sam da će to biti moje opredeljenje, moj sport. Dok su moji vršnjaci “ ganjali” fudbalsku loptu, poneko košarku, pa i atletikom se bavili, zbog Olivere Jeftić, ja sam se opredelio za “beli sport”. I nisam se pokajao. Pronašao sam sebe, potpuno sam posvećen tenisu i imam zaista velikih ambicija.

Često su velike ambicije velika prepreka, može da dođe do razočarenja zbog rezultata, lošeg plasmana, velikih finansijskih problema...

- Za sada sam veoma zadovoljan postignutim. Prvi sam na rang listi u Srbiji do 16 godina i 35. na ETA listi u svojoj kategoriji. Sledeće godine, pogotovo kada moji stariji vršnjaci odu s liste, napredovaću još više, a trudiću se da svojim igrama i u Evropi znatno poboljšam svoj rejting. Mislim da mogu čak i u prvih pet. Videćemo.

Ognjenov problem je bio nedostatak balon hala u Užicu što je dodatno usporilo njegov vrtoglavi uspon.

-Skoro svake zime sam prestajao da treniram i potpunio nespreman počinjao sam novu sezonu. Sada, sa ovim zimskim pripremama koje nam je omogućio TS Srbije, biće to jedna sasvim druga priča. Početak sezone ću dočekati potpuno spreman, pa otuda i moj optimizam da ću napredovati na evropskoj listi, ali još više me raduje činjenica da ću biti u istoj ravni s vršnjacima iz Evrope, u novoj sezoni. Ovi uslovi koje imamo u hali na Novom Beogradu su vrhunski, radi se naporno i studiozno, tako da sam prezadovoljan. Ono što je takođe važno, uz stručni rad i pomoć trenera iz TSS, su moji vršnjaci s kojima sparingujem. Sviđa mi se što je podloga brza, što su uslovi izuzetni, rad s trenerima Šererom” i “Vidovićem mi potpuno odgovara,
ma, sve je zaista idealno.

Ognjen je ove godine godine pružio izvanredne partije na turnirima u regionu.

 
- Osvojio sam ETA u Nikšiću, finale Albanije, polufinale u Rumuniji i u Skoplju, četvrtfinale u Sloveniji, sve u konkurenciji šesnaestogodiąnjaka. U Srbiji sam 2010. bio veoma uspešan. Osvojio sam pojedinačno prvenstvo države, ekipno sa Zvezdom i Kup Srbije kao i “NIKE junior kup”, praktično sve što je bilo značajno.

Iako ima uzore, Federera i Đokovića, ne želi da ih kopira.

- Ne želim da ih kopiram. Što bi se reklo “furam svoj fazon”. Ne kažem da bi mi škodilo da “skinem” ponešto, ali što se tiče tehnike, manje-više svi su tu, na istom nivou, a šampione izdvaja glava. Koliko su mentalno jači, to su uspešniji.

Ognjen pohađa vanredno turističku školu u Užicu. Mnogo radi, pogotovo sada u akademiji TSS.

- Treniram po dva sata pre i posle podne, a kada sam u Užicu, onda imam i kondicione treninge, a to znači kada odem za vikend u Užice onda se radi na kondiciji. Vremena za učenje i ima i nema, ali stiže se nekako.

Plan za sledeću godinu još nije definisan, ali će biti ispunjen turnirima.

- Igraću ITF turnire uglavnom, malo ETA, a oprobaću se možda i na fjučersima kojih će biti dosta u Srbiji, ali i u okolini. Čisto da vidim kako je, da steknem iskustvo, osetim protivnike i vidim koliko sam blizu ili daleko od njih – završio je priču mladi Ognjen Šunjevarić.

Akademija Teniskog saveza Srbije počela je s radom 1. novembra 2011. i na intenzivnim pripremama nalazi se oko dvadesetak najperspektivnijih juniora i juniorki koje u ovom trenutku teniska Srbija ima. Po prvi put najtalentovanijim juniorima omogućene su kvalitetne pripreme pod nadzorom stručnjaka u ovom zimskom periodu, obezbeđeni termini, lopte, rad sa stručnjacima za kondiciju...

I ono što je najpozitivnije u svemu je činjenica da je to sve besplatno. Plodove ovog i ovakvog rada na praktičnoj proveri imaće grupa od desetak juniora i juniorki koji u petak, u organizaciji Teniskog saveza Srbije, odlaze put Amerike gde će nastupiti na par turnira, a u prvom planu su nastupi na dva najprestižnija u juniorskoj konkurenciji, a to su “Eddie Herr” i “Orange Bowl”.

“Eddie Herr” se igra na terenima čuvene IMG Bollettieri Tennis Academy u Bradentonu na Floridi. Tu će naša deca imati prilike da treniraju i spremaju se za nastup na ovom prestižnom turniru. Imaće najbolje uslove, a sve je to ostvareno i realizovano zahvaljujući sporazumu koji je TSS napravio sa ovom prestižnom teniskom institucijom kroz koju su prošli najveći svetski majstori belog sporta, Agasi, Sampras, Beker, Rodik, sestre Vilijams, Jelena Janković...

Ono što posebno pleni je druženje ovih mladih tenisera koji između treninga vreme provode u posebnoj odaji na spratu gde se zabavljaju, druže, igraju jamb, surfaju po interneti i društvenim mrežama, a nađe se vremena i za učenje...Fantastičan je taj način na koji provode svoje slobodne trenutke. Svakako da će im period proveden na teniskoj akademiji TSS ostati u nezaboravnoj uspomeni.

U SAD u petak putuju Peđa Krstin, Laslo Đere, Ivana Jorović, Nikolina Jović, Tamara Tomić, Dušan Vukičević, Stefan Milićević, Petar Čonkić, Aleksandra Reljić i Milica Kozarov. Uz ove igrače, najbolje koje Srbija ima, putovaće i o njima se brinutu u onom stručnom delu, treneri Tatjana Ječmenica i Milan Mihailović. Turneja je predviđena da traje od polovine novembra do polovine decembra, a neki teniseri će produžiti vreme svog boravka i do Nove godine, jer će igrati na još par turnira u SAD. Naravno, po povratku ih čeka nastavak rada u Beogradu.

Mlad i perspektivan, proverenog talenta, Goran Marković sa 16 godina je zasluženo u najužem krugu tenisera na koje TS Srbije ozbiljno računa. Stoga je trenutno u Beogradu gde na terenima u “Impuls” hali na Novom Beogradu radi pod stručnim rukovodstvom trenera Dragana Šerera i njegovog pomoćnika Nikole Vidovića. Ova akcija da se okupe najbolji juniori i juniorke Srbije na jednom mestu i spremaju se za velike turnire “Eddie Herr” i “Orange bowl”, ali i za pripreme za narednu sezonu, stekla je nepodeljene simpatije u teniskim krugovima, a posebno među najmlađim igračima i, naravno, njihovim roditeljima, koji su lišeni briga oko enormnih izdataka za iznajmljivanje terena, nabavku lopti, radu sa kondicionim trenerima...

- Ovo je fantastično što je savez naspravio i pružio mogućnost nama talentovanim teniserima da vežbamo pod stručnim nadzorom i da treniramo ovim intenzitetom, mada, malo je naporno, ali će se trud, uveren sam, isplatiti jer ćemo spremni dočekati novu sezonu. Zahvalan sam TSS što je pokrenuo i realizovao ovu akciju – oduševljen je Goran Marković, igrač koji trenira u TK “Crvena zvezda”, a u Kragujevcu na teniskoj akademiji “Puma” koju vodi bivši Devis kup igrač i selektor Dejan Petrović.

Goran je prvi put uzeo reket sa osam godina na terenima koji su u neposrednoj blizini TK Partizan,zahvaljujući svojoj sestri.

- Moja sestra je igrala tenis, pa sam i ja, nekako uz nju, počeo da se “švercujem”. Iako sada, gledajući neke moje drugare, možda sam počeo i malo kasno, jer su neki počeli sa četiri-pet godina, stigao sam ih. Zavoleo sam tenis naprečac, počeo da ga pratim, gledam mečeve na televiziji i, evo, ostao do sada. Prvi ozbiljan trener bio mi je Dejan Vraneš s kojim i sada povremeno sarađujem.

Goran ima uzore. Čak trojicu tenisera.

- Dopada mi se Nadal, njegova igra, borbenost, tempo, način kako melje protivnika. Kod Federera mi se dopada njegova smirenost, elegancija, lakoća s kojom igra, i, naravno, Đoković, zbog njegovih izvanrednih rezultata koje je napravio ove godine. Mislim da je on mentalno najjači.

Goran je svestan da je pred njim još mnogo rada kako bi usavrąio svoju igru. Ne krije gde je “tanak”.

- Servis i forhend su mi jači, sigurniji sam, a moram da radim na bekendu. Naravno, ukoliko želim da igram dobro i na brzim podlogama moram da podignem slajs i volej igru. Ali, sve će, uveren sam, doći na svoje mesto. Radim po dva časa pre i posle podne, plus kondiciooni treninzi, pa zaista mnogo vremena provodim na treninzima.

Mladi teniser će sledeću godinu posvetiti nastupima na ITF turnirima do 18 godina, ali namerava da se ogleda i sa profesionalcima.

- Sledeće godine ću igrati na ITF turnirima do 18 godina, ali ću se oprobati i na fjučersima koji će biti organizovani u Srbiji, a biće ih desetak. Dovoljno da se uzme neki poen za ATP listu, što mi je cilj za 2012. godinu.

Da Goran stoji čvrsto na nogama pokazuje i njegovo opredeljenje da ne nastupa na turnirima sa svojom generacijom.

- Nisam želeo da učestvujem na turnirima od 12 i 14 godina jer sam smatrao da nisam dostigao njihov nivo, pa sam se posvetio treninzima. Dosta sam radio i mislim da nisam pogrešio. Sada je to sasvim druga priča. Mislim da mogu da igram ravnopravno sa svojim vršnjacima i zato sam ove godine igrao na turnirima u kategoriji do 16 godina. Osvojio sam ITF turnir u Mostaru, zatim opet u Mostaru polufinale, pa finale “Tenis Evrope” druge kategorije u Novom Sadu...

Interesantno, mladi teniseri iz regiona se uglavnom druže kada su na turnirima.

- Da, družimo se s Hrvatima, Bosancima, Slovencima...Pa govorimo isti jezik i to je presudno. Moram da kažem da nam ovo druženje mnogo znači. Dobri smo prijatelji, ali ljuti protivnici na teniskim terenima.

Sada Goran razmišlja da se što bolje pripremi za nastupe u 2012. godini. Očekuje da uđe među 50 najboljih juniora na svetskoj juniorskoj listi, a ako mu se ukaže prilika, “napašće” i TOP 20. Zato je svakodnevno na terenima na Novom Beogradu.

“Mali” Danilo je momak od 198 sm, vižljast, možda mu fali koji kilogram, ali veoma uspešno koristi svoju visinu i duge ruke. Servis, kako to obično biva kod ovako visokih tenisera kao da dolazi s drugog sprata. Kada pogodi prvi servis “iskopa rupu” na terenu. Hendikep je što je napravio pauzu u svojoj karijeri i to se u znatnoj meri odrazilo na njegovu igru i kvalitet. Izuzetan je potencijal, sada sledi period dokazivanja. Ima devetnaest godina, živi i radi u Francuskoj, ali sada koristi priliku što boravi u Beogradu da trenira sa mladim teniserima Srbije.
- Počeo sam da igram sa 4,5 godine u teniskom klubu “Dril”, a sada sam registrovan za Crvenu zvezdu”. Živim u Francuskoj, član sam jedne teniske akademije na Azurnoj obali i veći deo godine provodim u Francuskoj. Trenutno sam negde oko 620 – 630 mesta na ATP listi. U profesionalne vode sam ušao pre nešto više od godinu dana. Nastupao sam na fjučersima.
Interesantno je da Danilo nije imao uobičajeni razvojni put kao njegovi vršnjaci. Naime, nije uopšte igrao juniorske turnire, što je, svakako, kuriozitet.
- Nisam igrao juniorske turnire jer nisam imao sredstava. Finansije i neki privatni problemi su mi bile jedina, ali ogromna prepreka. Srećom, sada sam, bar delimično, rešio te goruće probleme.
Danilo ju imao sreću da je otišao na probu u Francusku i dopao se vlasniku akademije, koji se sdušno zauzeo da mu obezbedi par sponzora što je Danilu omogućilo da bar ne brine o finansiranju svojih putovanja i nastupa na turnirima.
- Već sam bio digao ruke od tenisa, kada mi je moj ujak, koji živi u Francuskoj, sredio da dođem na probu na jednu akademiju blizu Nice. Moja igra se dopala vlasniku i tako sam ostao tamo da treniram. Ne, ne igram ligu, možda ću ove godine, još ne znam. U svakom slučaju, pored izvanrednih uslova za rad, obezbeđena su i finansijska sredstva da mogu nesmetano da putujem na turnire. Za sada sponzora još nema dovoljno da budem potpuno bezbrižan, ali i ovo je izuzetno mnogo. Najvažnije je da tu akademiju ne plaćam jer direktor smatra da mogu napraviti dobar rezultat i, praktično, ulaže u mene i moj razvoj. Nemam nikakav ugovor s njim. Sve je usmeni dogovor. Jednostavno, čovek ima puno popverenje u mene i moj potencijal, što mi veoma godi.
Danilo će uskoro ponovo na Azurnu obalu, a sledeće sezone će, uglavnom, nastupati na fjučers i čelendžer turnirima u Francuskoj.
- Za neka dalja putovanja nemam sredstava, ali u Francuskoj zaista ima mnogo turnira. Ne znam da li ću ovoga leta doći u Srbiju. Možda. Mislim da ću, ipak, igrati pretežno u Francuskoj. Zahteva znatno manje sredstava, nagrade su veće, samim tim je i veći broj poena, ali je i konkurencija jača nego na turnirima u Srbiji.
Danilo je još kratko u Srbiji, a veoma je zadovoljan ovim pripremama koje je organizovao TS Srbije.
- Svakako da je ovo sjajna stvar što je Savez učinio, pogotovo za nas mlađe i perspektivne tenisere koji smo najbolji u generaciji. Naravno, najvažniji su tereni, lopte, treneri i sparing partneri, a sve je to TSS obezbedio. 
Danilo Petrović ima cilj za sledeću ghodinu.
- Moj cilj je da uđem u 250, možda čak i među 200 najboljih, ali to zavisi od mnogih faktora. Jedan od najvažnijih je da, ako Bog da, budem zdrav, da me ne zadese povrede.
Danilo ima u planu i nastupe na čelenderima. Već za par dana odlazi u Salcburg, zatim je u planu nastup u Helsinkiju, možda još neki turnir do kraja godine.
- Mnogo što šta zavisi od zimske sezone. Ja sam ovog leta u Srbiji “zaradio” 32 poena. Ukoliko osvojim  dosta poena do fjučersa u Srbiji onda neću dolaziti da ih branim. Ukoliko, pak, krene loše, onda ću doći.
U svakom slučaju, Danilo Petrović veruje u sebe, zna gde mu je mesto i ima i želju i volju da to ostvari. Nadamo se, i želimo,  da u svom naumu uspe.