Arhiva vesti - Sve vesti

Nikola Milojević je “zvezda u usponu” kako inostrani mediji vole da napišu. Puni su hvale na račun njegove igre i uspeha. A kako i ne bi kada je Nikola prvi na ITF listi u svom uzrastu, momak koji tenis igra za dušu, lepo, efikasno i – za protivnike ubitačno. Sa 16 godina dominira među vršnjacima. Gde god se pojavi pleni svojim teniskim umećem, ali i ponašanjem.
Nikola Milojević baš na veliku srpsku slavu, Svetog Nikolu, otputovao je u Meksiko. Put ga, zatim, vodi u Kostariku i to je, zapravo, zalet za Australiju, gde će mladi teniser krenuti u novu sezonu  pun optimizma i rešen da svoj kvalitet pokaže i dokaže. Saradnja s trenerom Dejanom Petrovićem se, na obostrano zadovoljstvo, nastavlja. Ipak, trener neće s Nikolom na turneju po Severnoj i Srednjoj Americi, već će svog pulena sačekati na “petom kontinentu”, gde se polovinom januara održava prvi godižnji teniski samit – Otvoreno prvenstvo Australije.

-Završili smo jedan deo priprema ovde u Beogradu, na terenima TS Srbije u “Impuls holu”. Sjajna je stvar da mladi teniseri imaju prostor gde će trenirati i spremati se za novu sezonu pod takvim uslovima kakvi su u ovom teniskom centru i na terenima koje je TSS ustupio mladima na korišćenje. Mislim da sam se maksimalno spremio i pun snage i samopouzdanja krećem na ovu turneju, a očekujem da ću kroz turnire u Meksiku i Kostariki ući u pravu takmičarsku formu za Australian open, naravno u juniorskoj konkurenciji. Sa Dejanom saradnja je počela sjajno. Osvojio sam dva turnira s njim u Kini, a dobro sam prošao i na US openu. Zaista je saradnja počela neočekivano uspešno i to obećava.

Nikola će prvo igrati u Meksiko sitiju, a onda odlazi u Kostariku pa preko pola zemljine kugle na kontinent kengura.

- U Meksiko sitiju igram na turniru A kategorije. Biće jaka konkurencija, a onda odlazim u Kostariku na još jedan turnir koji je u rangu prve kategorije. Posle toga odlazim u Australiju i u Melburnu ću nastupiti na prvom gren slemu sezone. Na početku 2011. godine sam igrao u Melburnu i stigao do četvrtfinala pa očekujem da ove godine napravim korak dalje, mada će biti veoma teško jer ću igrati u kategoriji do 18 godina. Ali, volim izazove.

Za Nikolu svaka godina donosi iskorak napred. Ova 2011. ostaće mu u lepom sećanju jer je zabeležio par veoma dobrih rezultata.

- Pomenuo sam dva osvojena turnira u Kini druge kategorije, i to za redom, a da pri tome nisam izgubio ni jedan set, što je i za mene bilo malo iznenađenje, a druga dva turnira prve kategorije, gde sam igrao u finalu na početku godine u januaru u Venecueli i u proleće u Italiji (Santa Kroće).

Nikola igra sa lakoćom, bez grča, potseća na Federera. Elegantan je, uz to maksimalno racionalan. Ali, to je i normalno jer mu je Švajcarac, uz Novaka Đokovića, uzor.

- Da, Federer i Novak su mi uzori. Federer, jer igra s lakoćom, ne “rasipa” snagu, maksimalno je efikasan, hladne glave. Zaista je elegantan i svi udarci su mu savrąeni. Pokušao sam da ga “skinem” jer tako racionalno “radi” i raspoređuje snagu. Mislim da sam delimično uspeo. Novak mi je uzor zato što je prvi, zato što je naš, zato što je fantastičan borac i ima srce. Ono što je on učinio u 2011. godini skoro neće ponoviti ni jedan teniser. Njegova borbenost i samopouzdanje su vanvremenski, neponovljivi. A došao je iz Srbije, gde uslovi nisu ni približni onim koje imaju teniseri u nekim drugim zemljama.

Nikola je igrač osnovne linije. Tu je skoro savršen. Ali, kao i svi teniseri ima slabu stranu.

-Slabija strana moje igre je servis. Sa osnovne linije sam izuzetno jak i jedino servis nije pratio taj moj kvalitet u igri. Stoga smo trener Dejan i ja ove pripreme iskoristili da taj početni udarac poboljšam, da steknem samopouzdanje i da prvi, ali i drugi servis dignem na viši nivo. Možda još nije tako kvalitetan kao moja igra sa osnovne linije, ali je unapređen.

Nikola će još ove godine igrati ITF turnire, a od sledeće će zaigrati u seniorskoj konkurenciji i krenuti u sakupljanje ATP bodova, prvo na fjučersima. Smatra da je ova njegova generacija igrača, gledano i na svetskom nivou, veoma jaka.

- Moja generacija, 1995. je daleko jača nego starije generacije. I to veoma. Ima nekoliko izuzetno jakih i talentovanih momaka, naravno tu ubrajam i sebe, jer sam prvi na listi. Da, dolazi par igrača za koje sam siguran da će obeležiti godine koje dolaze.

Nikola je sparingovao Janku Tipsareviću pred njegov odlazak na Master u Londonu. Zadivljen je igrom starijeg kolege koji mu je, uzgred, i mentor.

-Janko je fantastičan. Da, mentor mi je i kada god se nađemo u Beogradu sparingujem i osećam se tada fantastično. On je napravio takođe ove godine fantastičan skok, ušao je u Top 10 što je izuzetan uspeh. Pokazuje mi redovno kako treba da odigram, savetuje me, izuzetan je. Zaista se ponosim ąto mi je on mentor. A koja je razlika između mog, junioprskog tenisa, i onog vrhunskog peofesionalnog? Uh, to je neąto posebno, to je kao nebo i zemlja. Ali, to je ujedno i moj cilj. Da stignem na taj nivo, da igram kao teniseri iz Top 10. To su moji prioriteti. Da, ja ne mogu sada da pričam “biću prvi”, “biću najbolji na svetu”. To je uradio Novak, to je i ostvario. Ponavljati to bilo bi glupo. Ali, svakako da mi je cilj da budem najbolji. To su moje ambicije. Srećom, u tenisu je sve na individui. Ukoliko neko ima predispozicije uspeće.

A Nikola će, po svemu sudeći, uspeti!

Olga Danilović je nova prvakinja Srbije u kategoriji do 12 godina, iako tek u januaru puni jedanaestu. U finalu je bila bolja od svoje klupske drugarice Nikoline Džunov, posle velike i neizvesne borbe. Rezultat je bio 7:6(5), 6:4. U polufinalu Danilović je bila bolja od Sare Gvozdenović – 6:2, 6:4, a Nikolina Džunov je savladala Nevenu Soković takođe u dva seta – 6:3, 6:2.

Pehare, diplome i nagrade za prvo, drugo i treće mesto devojčicama je uručio najuspešniji selektor teniske reprezentacije Jugoslavije, Radmilo Armenulić.

Trijumf na prvenstvu Srbije do 12 godina je svakako veliki uspeh za vižljastu Olgu Danilović, kćerku poznatog košarkaša i Jugoslavije Predraga Danilovića. Da joj je sport u genima mala Olga, čiji će nadimak možda biti “Mala O”, pokazala je nedavno u Americi gde je trijumfovala na turniru “Mala Mo” organizovanog u jednoj od najčuvenijih teniskih akademija, one u Bradentonu na Floridi, koju drži čuveni Nik Bolitijeri, a u čast jedne od najboljih teniserki sveta, Morin Konoli, čiji je nadimak bio “Mala Mo”. Olga Danilović je na tom turniru trijumfovala, a onda, nepunih desetak dana kasnije, ovde u “Impuls Holu” na Novom Beogradu potvrdila je svoju visoku klasu.

- U januaru punim deset, ovaj, jedanaest godina. I evo, osvojila sam državno prvenstvo. Iskreno, nadala sam se dobrom rezultatu, ali ne i trijumfu. Samopouzdanje sam dobila pobedom u Bradentonu i rekla sam sebi, ako mogu tamo, zašto ne bih pobedila i ovde. Nisam izgubila ni set na ovom prvenstvu, a u finalu sam naišla na žestok otpor moje klupske drugarice. Bilo je “gusto” u prvom setu koji sam dobila u taj brejku, iako je moja proitivnica imala set loptu. U drugom sam povela s 4:0 I 5:1, a onda mi je pala koncentracija. Ipak, vratila sam se u meč i pobedila. Sada ću malo da se odmorim, a onda idem u kvalifikacije za državno do 14 godina, pa šta bude. Igram levom rukom i forhend mi je jači udarac. Stoga ću u budućnosti da radim na bekhendu kako bi i on postao podjednako dobar – kaže pobednica turnira Olga Danilović.

Nikolina Džunov je igrala sjajno, borila se u finalu i bila veoma blizu osvajanja prvog seta, ali je ispustila meč loptu i dugo nije mogla da se oporavi.

- Čestitam Olgi, igrala je veoma jako i raznovrsno. Ja sam ispustila šansu u prvom setu kada sam prokockala set loptu. U drugom sam bila “odsutna” i tek kada je sve bilo gotovo trgla sam se, zaigrala dobro, ali 1:5 se teško stiže. Došla sam do 4:5 i onda napravila par grešaka. Ali, zadovoljna sam prikazanom igrom. Imala sam dosta teške protivnice, ali sve je prošlo dobro. Sada mi ostaje samo da odigram još “Božićni turnir”, a onda ću malo da se odmorim i ne nameravam da igram državno do 14 godina – rekla je Nikolina.

Sara Gvozdenović je osvojila treće mesto. U polufinalu je ova Kraljevčanka izgubila od pobednice turnira Olge Danilović. Odličan je đak, ide u šesti razred, a tenis igra od svoje pete godine

- Sa Olgom sam igrala slabije od očekivanog. Do polufinala sam igrala odlično i očekivala sam da ću igrati, najmanje finale. Napravila sam u polufinalu mnogo grešaka i to me je koštalo pobede. Čestitam Olgi na osvajanju titule, a i ja ću u kvalifikacije za prvenstvo Srbije do 14 godina. Moj problem u igri je kretanje, to moram da popravim i na tomer ću raditi u narednom periodu. Treniram po sat pre i posle podne I to mi je za sada dovoljno – reči su Sare Gvozdenović.

Pored pehara i diploma koje je dao TS Srbije i sponzori su obezbedili nagrade. Uz devojčice, baš kao i uz dečake, bili su “Imlek”, “Wilson” i izdavačko preduzeće “Laguna”.

Bodin Žarković najbolji

Pobednik zimskog prvenstva Srbije u dvorani za dečake do 12 godina je član TK Partizan Bodin Žarković. On je u finalu bio bolji od Mihajla Drobnjakovića iz TK Spin – 6:1, 6:4. Treće mesto podelili su Bendzama Karim (TK Spartak) i Mihailo Popović (TK Partizan).

Ovo prvenstvo okupilo je 60 mladih tenisera, nada Srbije u ovom sportu. Mečevi u “Impuls Holu” na Novom Beogradu obilovali su uzbudljivim borbama i kvalitetnim mečevima. Dečaci su pokazali da imaju ono nešto što je potrebno teniserima, a na njima je da to nešto radom pretvore u potreban kvalitet. U svakom slučaju Srbija već sada ima nekoliko “klinaca” koji bi mogli da naslede Novaka, Janka, Viktora, Nenada...

- Bio sam malo iznenađen pomeranjem termina, nije bilo vremena da se priviknem na teren, ali sam brzo ušao u udarac i osetio podlogu. Nisam baš najbolje igrao, ali sam prolazio, a u finalu sam odigrao promenljivo, prvi set jako dobro, u drugom sam popustio, ali sam ipak uspeo da na kraju trijumfujem. Imao sam i težak žreb. Konkurencija je bila jaka. U drugom kolu sam igrao protiv Juhasa, u četvrtfinalu sam se susreo s Gažom, a u polufinalu s Mihajlom Popovićem. Baš sam se istrošio, pa sam bio pomalo umoran u finalu. Sada ću malo da se odmorim, a onda, polovinom januara, učestvujem na prvenstvu Srbije u kategoriji do 14 godina – kaže pobednik turnira Bodin Žarković.

- Zadovoljan sam kako sam odigrao ceo turnir, pa i finale, mada sam izgubio. Svidela mi se podloga, odgovara mi i brzo sam se navikao. U finalu, Bodin je bio bolji i zasluženo je pobedio. Prvi set sam odigrao stegnut, u drugom sam se opustio i bilo je bolje. Ovo finale će me motivisati da još bolje i više radim. Treniram u TK Spin a dva puta I u TK Grin set. Počeo sam da igram sa 6,5 godina - kaže Drobnjaković.

- Zadovoljan sam igrom iako mi je bilo malo čudno što je prvenstvo za 2012. godinu igrano ovakop rano, u 2011. Prvi meč mi je bio malo neobičan, ali sam se, hvala Bogu, brzo privikao. Očekivao sam da ću pobediti na ovom turniru, ali koleno me malo boli, pa mi je ta povreda smetala da pružim svoj maksimum. Ako se oporavim igraću i državno do 14 godina – kaže za sajt TS Srbije Karim Bendzama.

Mihailo Popović je član TK Partizan. Zaustavljen je u polufinalu od svog klupskog druga i pobednika Bodina Žarkovića.

- Iskreno, nadao sam se da ću pobediti na ovom prvenstvu. Zadovoljan sam nastupom, mada sam zaustavljen u polufinalu. U svaki meč ulazim s namerom da pobedim, optimista sam uvek I u svakom trenutku. Imao sam veoma težak žreb u tom gornjem delu. Treniram pet puta nedeljno po dva časa i dva puta imam kondicione treninge. Za razliku od mojih druugova, ja neću igrati na prvenstvu do 14 godina. Tek mi je jedanaest, ali sledeće godine ću sigurno igrati i sa starijim uzrastom.

Pehare za prva dva mesta i diplome, koje je obezbedio TS Srbije, kao i prigodne poklone predao je dečacima član UO TSS Živorad Vasić, direktor hotela “Kontinental”, a sponzori ovog prvenstva bili su  Wilson”, “Grand motors” , “Imlek” koji je svakom učesniku dao i po majicu sa logom jednog od najuspešnijih brendova Srbije i Izdavačko preduzeće “Laguna”.

DEVOJČICE GLAVNI ŽREB

DEČACI GLAVNI ŽREB   

RASPORED MEČEVA ZA SREDU 21.12.2011.

RASPORED MEČEVA ZA ČETVRTAK 22.12.2011. 

RASPORED MEČA ZA PETAK 23.12.2011.  

KVALIFIKACIJE DEVOJČICE

KVALIFIKACIJE DEČACI

 Na fotografiji: Mihailo Popović i Jovan Vučić

Na fotografiji: Strahinja Pjeranović i Mihajlo Drobnjaković

Na fotografiji: Mila Mejić i Jovana Babić

Goran Prpić je ponovo u Beogradu. Došao je sa svojim pulenom Nikolom Čačićem s kojim je nedavno započeo saradnju. Iskusni teniser i uspešan trener, legenda jugoslovenskog tenisa iz onih sjajnih dana naše Devis kup reprezentacije osamdesetih godina, “Prpa” rado dolazi u Beograd, tu je služio vojsku, tu je, u “Pioniru”, pružao velike partije i postao ljubimac probirljive beogradske publike. Sećaju ga se mnogi sa onom čudnom protezom na kolenu desne noge, koja je služila više kao sredstvo za lično samoohrabrenje.
-Imam mnogo prijatelja u Beogradu s kojima se rado viđam. Sjajan je to grad, pun života, ljudi su druželjubivi, predusretljivi. Zaista se sjano provedem kada god dođem u Beograd. Sećanja na one igračke dane i uspehe naše reprezentacije, kao i druženje nas tenisera budi slatke uspomene. Bilo je to vreme u kome smo igrali baš značajnu ulogu u svetu. Uostalom, tri puta smo izborili polufinale Svetske grupe, što je u ono vreme bilo pravi podvig.
Podvig je i osvajanje “salatare” prvo Hrvatske 2005. a onda, prošle godine i Srbije.
-To je fantastičan uspeh. Verujem da se ceo svet čudi kako iz dve tako male zemlje dolazi tako veliki broj vrhunskih igrača. Naišla je jedna sjajna generacija tenisera u Hrvatskoj, zatim i u Srbiji, s tim, što vi u Srbiji imate i sjajan ženski tenis. I Ana i Jelena su fantastične, tu je i mala Bojana, pa Krunić... Naravno da se radujem svakom uspehu, posebno mi je bilo drago zbog Bobe, koji je, kao predsednik TSS, dočekao da reprezentacija Srbije bude najbolja na svetu.
Otkud da je na ovim prostorima tenis tako uspešan, odnosno da ima toliko talenata i toliko igrača koji su u samom svetskom vrhu.-Valjda smo predodređeni da imamo uspeha u svim igrama s loptom. Prvo je Hrvatska imala nekoliko sjajnih tenisera, posle one naše generacije (Ivanišević, Orešar, ja) pojavili su se Ljubičić, Ančić, Karlović, sada Čilić... U Srbiji novu generaciju predvodi sjajni Novak Đoković, a u samom vrhu su Tipsarević i Troicki, fenomenalni dubl igrač Nenad Zimonjić, a pristižu i neki novi klinci. Ali, svi ti igrači nisu proizvod organizacije, to su sve individualni i privatni projekti. Možda bi pravo odgovor bio da na ovim prostorima vlada najveći entuzijazam, najveća želja i dece, ali i njihovih roditelja da se uspe u ovom sportu. To je individualan sport koji daje mogućnost velikih zarada. I onog trenutka kada mladi igrač pokaže određene rezultate, recimo u mlađim kategorijama, možda se u nas mnogo ozbiljnije prilazi, puno više i puno ranije individualno radi.
Ekonomski veće i jače zemlje su u krizi, bar što se tiče tenisa.
-Vani, organizacije, mislim teniske, onih najrazvijenijih i ekonomski najjačih, Francuske, Britanije, Nemačke, Amerike... svi imaju daleko, bar finansijski, sređeniju situaciju, ali prilaz pojedinom igraču, čini mi se, nije toliko jak. Kod nas sve je podređeno igraču, i logistika i sredstva. Vani je to malo razvodnjeno, tamo su mladi prepušten sebi, pažnja se posvećuje nekolicini i to se odražava na činjenicu da kod nas u Hrvatskoj, a vidim i u Srbiji, talentovana deca , zapravo, oni najtalentovaniji, dobijaju priliku da se iskažu. Dakle, na ovim prostorima deca dobijaju šansu, sve im je dato, i tereni i treneri, njima (teniserima) preostaje da samo rade i slušaju. Jasno da je u velikoj meri prisutan i faktor sreće.

Srbija nije iskoristila svoj potencijal kada se radi o ženskom tenisu?
-Šteta što Srbija nije iskoristila priliku kada je imala prvu i drugu igračicu na WTA listi, da osvoji i Fed kup. Ali, vidim da Srbija ima još mladih teniserki koje dolaze. Sretao sam na raznim turnirima mlade igračice iz Srbije koje su veoma uspešne u svojoj konkurenciji i koje obećavaju mnogo.
Kako se Prpiću čini ova akcija TSS gde mladi i najtalentovaniji treniraju na jednom mestu.
- Lepo je videti što je TS Srbije omogućio mladim igračima i igračicama da treniraju na ova tri terena. To je sjajna stvar i sigurno je da je to pravi recept za uspeh. To je pomak u organizacionom pogledu. Ali mi na ovim prostorima imamo neko pozitivno ludilo, mislim na roditelje, da rizikuju, da ulože sve što su za života uštedeli i da omoguće svojoj deci da uspeju. Ima tu i tragedija, kada se nije uspelo, ali to je rizik.
Ja podrazumevam da je organizacijski napredak kada se napravi program za mlade tenisere. Sada se postavlja pitanje stručnosti. Da li ima dovoljno stručnjaka koji mogu raditi sa talentovanom decom? Da li su u pitanju uspešni igrači, ili treneri sa puno iskustva i da su ti stručnjaci škoilovani. Moje mišljenje je da, a to je slučaj bar u Hrvatskoj, a mislim da bi to bio slučaj i u Srbiji, ima malo stručnjaka koji mogu svoje znanje ponuditi deci. A jako puno ima dece koja su dobra. Još jedan problem na ovim prostorima je zavist i ljubomora, često prisutna.
Često ambicija roditelja ide i u negativnom smeru. Pogotovo ako žele odgovor da li njihovo dete može u svetski vrh.
- Da li sam nekada uzeo na sebe tu odluku da prognoziram eventualni uspeh deteta? Kada sam bio na početku trenerske karijere desilo se da me roditelji pitaju da li njihovo dete od 12, 14, ili 15 godina može da uđe u Top 10. Besmisleno pitanje i samo budala bi mogao reći nekome da može ući u vrh. Ja sam uvek govorio ne. Samo roditelj za svoje dete može tako nešto reći. To ni jedan trener ne može izgovoriti. Ja sam odgovarao da, ukoliko vidim da dete ima potencijal, je dete dovoljno kvalitetno i ima potencijal da sebi pruži šansu da uspe u ovom sportu. A masu puta sam rekao da ima i druga opcija, a to su studije u Americi.
Goran Prpić je u Beogradu gde sprema Nikolu Čačiča, koji je ove godine na više turnira igrao u dublu s hrvatskom nadom Tonijem Androićem. “Prpa” radi već dve godine s ovim momkom i mali je trenutno 361. igrač na ATP listi. A sve je, zapravo, počelo na turniru u Vinkovcima, gde su Prpić i Čačić jedan drugom bili na probnom radu. Ishod zajedničke saradnje bio je bolji nego što su mogli da pretpostave, s obzirom da je Nikola osvojio turnir.
- Bili su na istim turnirima u regionu, igraju dubl, pa smo dosta vremena provodili zajedno. Nikolin otac je bio tu, počeli smo s razgovorima u julu i našli zajednički interes, a zaim pronašli način da sarađujemo – otrio je Prpić otkud taj aranžman s Nikolom i Tonijem na terenima TSS u “Impuls Holu” na Novom Beogradu. Ovde su stigli posle priprema u Zagrebu. Iako još nisu napravili definitivan plan priprema za narednu sezonu, cilj je da Čačić i Androić budu oko 250. pozicije na ATP listi kako bi mogli da igraju kvalifikacije na Gren slem turnirima kao i na najjačim Čelendžer turnirima.

Srpkinja Olga Danilović, postigla je zapažen uspeh na turniru mladih teniskih nada, koji je upravo završen u Bradentonu, na Floridi, i to na terenima najčuvenije teniske akademije na svetu, koju drži teniski mag Nik Bolitijeri. Olga je trijumfovala u singl konkurenciji teniserki do 10 godina, a svoju klasu je potvrdila osvajanjem trofeja i u konkurenciji parova.

Mala Olga je osvojila turnir “Litle Mo” koji se, u znak sećanja na jedno od najslavnijih imena ženskog tenisa – Amerikanke Morin Konoli, igra na Floridi. U finalu singla srpska teniserka je ubedljivo u dva seta savladala Amerikanku Vitni Osigve rezultatom 6:0, 6:2. Još jedan podatak koji govori o ubedljivim igrama naše mlade teniske nade je činjenica da je protivnicama za celo trajanje turnira prepustila ukupno šest gemova.

U paru s bosanskom teniserkom Snežanom Stević, u finalu parova, savladale su Kanađanke, dve Aleksandre, Arhipov i Mikailov, a rezultat je na kraju bio 8:1 za srpsko – bosansku kombinaciju.

Ovo je, svakako, veliki uspeh srpskog tenisa i dokaz da se ovde, u jednoj maloj zemlji na brdovitom Balkanu, rađaju izuzetni teniski dragulji i da za budućnost srpskog tenisa ne treba mnogo brinuti.

Jovana Vuković ima samo jedanaest godina. Malo da bi se za nju sa sigurnošću reklo - ovo je buduća šampionka. Ali, ima mala nešto. Teniskog “štofa” od koga bi mogla da ispadne prelepa teniska priča. A priča počinje, manje više, standardno, po klišeu. Baš zato njena biografija je već počela da se formira. Koliko će biti bogata zavisi samo i jedino od Jelene. Jer, sve ostalo ima. Dobar “pedigre”, jer potiče iz sportske poroidice, ima pobednički mentalitet, samopouzdanje, uporna je i jedina ambicija je da bude najdolja

- Imam skoro 12 godina, rođena sam 16. januara 2000. godine. Počela sam da igram sa četiri i po godine, 2004. u klubu TK San Marko. Trener mi je Dejan Dulić. Sa osam godina sam igrala sa igračicama od deset godina i bila prva, sa deset sam bila prva do 12 godina i sa 11 godina bila sam peta do 14 godina, a sada sam deseta. Mada, nisam sada mnogo igrala u tom uzrastu do 14 godina, ali ih dobijam, izuzev Ivane Jorović i Nikoline Jović.

Jovana je sada član TK Crvena zvezda, a trenira na Banjici preko leta. Kada su u pitanju kondicioni treninzi Jovana je na Karaburmi gde na terenima Crvene zvezde radi na snazi i izdržljivosti, sparinguje. I dalje radi sa svojim trenerom Dulićem.

Iako mlada, igrala je i van zemlje i stekla, već sada, zavidno igračko iskustvo. I ne samo da je igrala, već je turnire i osvajala.

- Prošle godine sam igrala na Smrikva turniru u Hrvatskoj, tačnije Bolu na Braču. Bila sam 2009. finalista, sledeće godine sam osvojila Bol, a nastupala sam i na turnirima u Sloveniji, Francuskoj...U Prokuplju, ove godine na Eta turniru do 12 godina bila sam pobednik. Igrala sam još i u Turskoj za reprezentaciju i sve sam svoje mečeve dobila.

Da bi postizala takve uspehe, koji su već sada respektibilni, Jovana trenira oko desetak sati nedeljno. - Treniram leti dva puta dnevno, ukupno desetak sati samo tenis, plus kondicioni treninzi tri do četiri sata nedeljno. Sada treniram malo više zbog nastupa u Americi. Dobila smo specijalan poziv od organizatora “NIKE masters” turnira u Sent Pertolusi. To je oko 200 km daleko od Majamija. Neko od skauta video me je na Korzici, kada sam igrala za reprezentaciju, svidela sam im se, očigledno i pozivnica je, neočekivano, stigla, iako nisam igrala kvalifikacioni turnir u Novom Sadu. Naravno, volela bih da osvojim taj turnir, kada sam već pozvana i da opravdan poziv.

A kada je već tamo, u Americi, Jovana se prijavila i za “Orange Bowl”, jedan od najprestižnijih teniskih turnira na svetu za juniore. Za sada ima ugovor s Vilsonom za rekete i još ponešto.

- Sa osam godina imala sam nacionalno sponzorstvo, a od 10 godina sam dobila internacionalno sponzorstvo od Vilsona. Pet reketa godišnje i neograničene količine ostale opreme (žice, gripove, torbe...). Ostalo kupujemo, ali ima izgleda da “NIKE” uskoči sa opremom. Verovatno ću potpisati neki ugovor sada, dok budem u Americi.

Jovana je učenica osnovne škole “Jelena Ćetković”, razredna je Danijela Ljubić. Za sada školu i tenis usklađuje uspešno, čak veoma uspešno.

- Učenik sam šestog razreda i za sada nemam nekih problema. Odlična sam učenica, imam sve petice. Volim školu, volim i tenis. Za sada nemam problema, mada, moram da priznam da imam malo slobodnog vremena. Ali, ne žalim se. Stižem.

I kao većina mladih tenisera i teniserki, i Jovana ima svoje uzore.

-Kim Klajsters mi je uzor i omiljena teniserka. Nju volim da gledam. Volim i Noleta (Đoković), ali mi je Kim prirasla za srce. Ali, ne kopiram nikoga. Trener je zadužen za to da mi ispravi neke greške, ili ukaže na udarce koji su mi slabiji. Ja moram još da poradim na volejima, drajvovima i smeču, ostalo je dobro.

Jovana nije imuna na reakcije, kada joj baš sve ne ide kako je zamislila u toku meča. Stoga ima trenutaka kada odreaguje.

- Uglavnom okrenem leđa protivnici i “popričam” sama sa sobom, kažem sebi šta i kako da igram i onda nastavim. Često je to dovoljno. Ali, ponekad se baš izderem na sebe, izbacim svu nagomilanu negativnu energiju. I lakše mi je posle toga.

Dešava se da Jovanu, i to često, protivnice u nemoći provociraju. Da li zato što je često najmlađa i igra protiv starijih i iskusnijih teniserki, tek, Jovana je često na udaru ne baš teniskih postupaka svojih rivalki.

-Uglavnom ne igram sa svojim vršnjakinjama i to je, izgleda, problem, ali njihov. Polako uspevam da savladam svoje emocije. Ponekad to nije baš lako, ali shvatam da je i to deo igre. Doduše, ne moje igre, već mojih rivalki.

Što se tiče planova za narednu godinu, ona su veoma ambiciozna. Jovana će se uglavnom bazirati na Eta turnire od 12 i 14 godina.

-Program i plan rada za sledeću godinu baziraćemo na Eta turnire kako bismo sakupili što više bodova. Važno je da na kraju 2013. godine uđem u prvih deset. Znam svoje rivalke, znam koliko vrede. Među najopasnijima su Rumunka Roska, zna sve da igra, zatim Anastasija Mikljeva (Ruskinja koja živi u Škotskoj), pa jedna Italijanka Deana Kapagrosa, Engleskinja Keti Svon, Sofija Zuk, Ruskinja...To su, otrilike devojčice koje će biti najozbiljnije protivnice. Tu je i naša Nataliju Popović iz Čačka...

Lepo je razgovarati sa Jovanom. Skromna je, pomalo suzdržana, ali kada se “otvori” onda je veoma zahvalan sagovornik. Ali, svoju pravu priču zna da ispriča, i to perfektno, na terenu, s reketom u ruci.